Feministički manifest podrške seksualnim radnicama/ima

Prijavite ovde.

Kao potpisnice/i ovog manifesta, želimo da pružimo podršku samoodređenju seksualnih radnica/ka i priznanju seksualnog rada kao rada. Kako su ženska prava, reprodruktivna prava i rodna ravnopravnost u opasnosti širom Evrope i centralne Azije, solidarne/i smo sa seksualnim radnicama/ima, koje trpe različite oblike nasilja: od strukturnog i institucionalnog, do fizičkog.

Da bismo se bavile sistematskom opresijom s kojom su seksualne radnice/i suočene/i, apelujemo na sve feministkinje da se potrude, uključe i daju prostora glasovima seksualnih radnica/ka u pokretu, i prestanu da promovišu zakonske okvire koji su se pokazali kao pogubni i loši po prava seksualnih radnica/ka.

Zalažemo se za feministički pokret koji rodnu nepravdu vidi kao deo patrijarhalnih i kapitalističkih društava, i inkluzivan je kada su u pitanju trans osobe i seksualne radnice/i. Naši krivični zakoni i sistemi su opresivni, i stoga ne smatramo da je pojačano nadziranje, gonjenje i zatvaranje primarno rešenje za rodnu neravnopravnost i nasilje nad ženama i trans osobama. Umesto toga, verujemo u intervenciju zajednice, dugoročno organizovanje i mobilizaciju protiv složenosti nasilja nad ženama i trans osobama, uključujući tu i borbu protiv ekonomske nejednakosti, kao i odsustva pristupačne socijalne zaštite i usluga.

  1. Smatramo da seksualne radnice/i mogu same/i da odlučuju o sopstvenom životu i potrebama. Feminizam, kao i uvek do sada, mora da pruži podršku ženskoj agensnosti i samoodređenju kada su u pitanju njihov rad i njihova tela. Seksualne radnice/i nisu i ne treba da budu izuzetak.
  2. Poštujemo odluku seksualnih radnica/ka da se bave seksualnim radom. Kao feministkinje, odbacujemo mizogine stavove prema kojima seksualne radnice „prodaju svoja tela” ili „prodaju sebe”: ukazivati na to da seks podrazumeva davanje ili gubljenje dela sebe je duboko antifeminističko stanovište. Seks ne unižava žene. Odbijamo i analize prema kojima seks radnice/i doprinose „komodifikaciji žena, seksa i intime.” Nećemo kriviti seksulane radnice za nanošenje štete drugim ženama, već patrijarhat i ostale opresivne sisteme.
  3. Potvrđujemo sposobnost seksualnih radnica da se pozovu na pristanak. Reći da je pristanak nemoguć u okviru seksualnog rada, seksualnim radnicama oduzima sposobnost da postave svoje granice i da se bore potiv nasilja. Propagiranje ideje da klijenti „kupuju” tela ili pristanak seksualnih radnica – i da potom sa njima mogu da rade šta hoće – ima opasne posledice po seksualne radnice. Takođe, reći da je svaki oblik seksualnog rada oblik nasilja može dovesti do restrikcija prema nepoželjnim ili „ilegalnim” osobama ili oblicima ponašanja u ime borbe protiv nasilja – iako ovakve prakse restrikcija seksualnog rada zapravo povećavaju izloženost seksualnih radnica nasilju.
  4. Zalažemo se za mere kojima se obezbeđuje prava pomoć i podrška žrtvama trgovine ljudima, uz puno poštovanje zaštite njihovih ljudskih i radničkih prava. Osuđujemo mešanje migracija, seksualnog rada i trgovine ljudima. Posledica toga je da migrantkinje seksualne radnice bivaju posebno maltretirane od strane policije i putem racija, zatvarane i deportovane, i na taj način primorane da se skrivaju i budu u nebezbednim sredinama gde su izloženije nasilju i eksploataciji.
  5. Borimo se za iskorenjivanje svih oblika nasilja nad seksualnim radnicama/ima. Seksualni rad nije oblik seksualnog nasilja, ali su seksualne radnice posebno izložene seksualnom i partnerskom nasilju zbog kriminalizacije i često isprepletanih opresija kao što su seksizam, mržnja prema seksualnim radnicama, homofobija i transfobija, rasizam i klasizam. Zbog opresije i kriminalizacije, seksualne radnice su izložene nasilju od strane pojedinaca, socijalnih službi, policije, imigracionih službenika i pravosuđa. Smatrati da je seksualni rad inherentno nasilan, a pristanak seksualnih radnica nevažeći, doprinosi normalizaciji nasilja nad njima.
  6. Svakodnevno se borimo za iskorenjivanje mizoginije u svim sferama života. Mizoginija, međutim, nije uzrok seksualnog rada, već se javlja kao odgovor na delanje i izbore žena, bilo da je u pitanju šminkanje, abortus ili bavljenje seksualnim radom. Mi smatramo da je mizoginija problem, a odbijamo pozive za promenu ili eliminaciju ponašanja koja navodno „izazivaju” mizoginiju. Pokušaj ukidanja seksualnog rada na osnovu toga što navodno izaziva mizoginju, znači slaganje sa onima koji kažu da postupci nekih žena – kao sto je bavljenje seskualnim radom – s pravom zaslužuju mizogin odgovor.
  7. Poštujemo prava migranata. Migrantkinje su suočene sa ograničenim pristupom radu i često vrlo malom ili nikakvom socijalnom zaštitom. Neke od njih se bave seksualnim radom jer im je izbor ograničen kada je u pitanju zarađivanje za život. Zbog kriminalizacije klijenata i ostalih oblika seksualnog rada, seksualne radnice migrantkinje su u stalnoj opasnosti od policijskog nasilja, hapšenja i deportacija, čime im se negira pravo na pristup pravdi i naknadu. Kriminalizacijom klijenata ukida im se prihod, a ne nude alternative za preživljavanje.
  8. Podržavamo prava LGBT osoba. Odbacivanje LGBT osoba od strane porodice, prepreke u obrazovanju i zaposlenju u cis, seksističkim i heteronormativnim društvenim strukturama, često vode ka seksualnom radu, kao jednoj od retkih ekonomskih opcija za LGBT osobe, a posebno trans žene. Zakoni protiv seksualnog rada ne donose ništa dobro LGB i trans osobama jer se ne bave ovim složenim aspektima društvene marginalizacije. To je posebno slučaj sa trans ženama, jer se zakoni koji kriminalizuju seksualni rad posebno koriste da profilišu i progone ovu grupu, bez obzira na to je li osoba u pitanju seksualna radnica.
  9. Zahtevamo potpunu dekriminalizaciju seksualnog rada. Postoje nepobitni dokazi da švedski model i svi ostali modeli kriminalizacije seksualnog rada škode seksualnim radnicama. Švedski model ih tera u siromaštvo, smanjuje njihovu moć u pregovorima sa klijentima, kriminalizuje je ih jer rade zajedno iz bezbednosnih razloga, bivaju izbačene iz stana i deportovane. Tako što omogućava seksualnim radnicama da se organizuju kao radnice, dekriminalizacija smanjuje njihovu izloženost eksploatišućim praksama i nasilju.
  10. Borimo se protiv rastuće prekarizacije rada, posebno kada su u pitanju žene. Istorijski gledano, u zapadnim kapitalističkim i patrijarhalnim društvima, rad žene (kućni rad, briga o drugima, seksualni rad i emotivni rad) smatran „ženstvenim”, konstantno je potcenjivan, potplaćen, nevidljiv i bez ikakve nadoknade. Žene, globalno gledano, uključujući i seksualne radnice, bave se poslovima koji su lošije plaćeni i nesigurniji: rad u eksploatišućim uslovima – od kriminalizovanih, sezonskih ili privremenih poslova do rada u kući, fleksibilnog ili povremenog rada, podugovora, samozaposlenosti i slično. Seksualni rad sličan je drugim vrstama rada koji uključuju brigu, zato što je uglavnom povezan sa ženama, često migrantkinjama ili obojenim ženama. Ove radnice kao i seksualne radnice, često nemaju ista radnička prava kao radnice koje se bave poslovima koji se uglavnom vezuju za muškarce. Borbom za prava seksualnih radnica stoga se u prvi plan moraju staviti njihova radnička prava i moramo se baviti prekarnim uslovima rada i eksploatacijom u industriji seksa. Isto tako važno je zalagati se za zakonske okvire kojima se moć daje seksualnim radnicama kao radnicama.
  11. Zahtevamo uključivanje seksualnih radnica/ka u feministički pokret. Uključivanjem seksualnih radnica u naš pokret dobijamo neprocenjive uvide, energiju, raznolikost i iskustvo mobilizacije, a takođe dovodimo u pitanje svoje pretpostavke o rodu, klasi i rasi. Seksualne radnice bile su neke o prvih feministkinja i naša je zajednica na gubitku ukoliko one nisu deo našeg poketa.

 

Translated for Gayten-LGBT by Milica Jeremić. See:

http://transserbia.org/vesti/1044-feministicki-manifest-podrske-seksualnim-radnicama-ima